Dulčićeva 16

Ko me svake noći zove
na to more, i zidine starog grada?
To je jedna sjajna vila,
Ljubav trajna, nova nada.

Gorda vilo svojih gora
i košuto moja plaha,
oči su ti tako sjajne,
od ljubavi il' od straha?

Dokle nebo kapi prazni,
plahte tople, tihe noći,
i obrazi tvoji hladni
reći će ti da te volim,
i da ću ti skoro doći.

Odakle sam ljube poš'o,
da ti kradem srce draga.
Iz dalekih polja doš'o,
da ti kažem što znaš sada.

Košave me noćas lome,
puti dugi, bure lude.
Snegovi mi korak kriju,
idem tebi,pa šta bude.

Kad zagrliš jastuk meki,
sa rukama svojim snažnim,
znaj da sam ti noćas stig'o
da te čuvam cvete krasni.

Mirisaće jutro cvećem,
cveće Suncem, more zrakom,
i mirisom onim finim.
Želim da ti jednog dana,
kao onaj dobri pesnik,
đerdan oko vrata vidim.

Tu zauvek ostajem ti,
i bonaca postajem ti.

Budim ti se srce moje.
Ljubavni me vali nose.
Ukrstimo sada ruke,
isprepleti svoje kose.
Putevi nam sreću nude,
pa šta bude neka bude!

 

 

 

Maji od Saše